Хронологија

ЖИВОТ

• 1879. рођен у Даљу, 16. (28.) мај
• 1885-1889. стиче основно образовање код куће
• 1889 - 1896. похађа седморазредну реалку у Осијеку
• 1896. уписује студије грађевинске технике на Високој техничкој школи у Бечу
• 1902. положио дипломски испит
• 1904. одбранио докторску дисертацију Прилог теорији кривих притиска
• 1905 -1909. ради као грађевински инжењер у Бечу
• 1909. одлази у Београд где је изабран за ванредног професора примењене математике на Београдском универзитету
• 1912. учествује у балканском рату
• 1914 - 1918. ухапшен на свадбеном путовању у Даљу, конфиниран у логор у Нежидеру, а потом интерниран у Будимпешту
• 1919. постављен за редовног професора примењене математике Филозофског факултета у Београду
• 1920. изабран за дописног члана Српске Краљевске академије и Српске академије наука и уметности
• 1941 - 1944. живи повучено, пише мемоаре и дела из историје науке и технике
• 1948. изабран за потпредсједника САНУ
• 1951. постављен за директора Астрономске опсерваторије
• 1955. пензионисан
• 1958. преминуо 12. децембар Године 1966. посмртни остаци пренешени у породичну гробницу у Даљ

ДЈЕЛО

• 1904. објављује прве научне радове из математике и небеске механике
• 1912. објављује прво дело из области математичке теорије климе - "Прилог теорији Математске теорије климе"
• 1920. у Паризу објављена Миланковићева књига "Тхеорие матхематикуе дес пхеноменес тхермикуес продуитс пар ла радиатион солаире"
• 1921. започиње сарадњу с Коппен
• 1923. у Цариграду износи предлог реформе јулијанског каленадара
• 1924. у дјелу Коппен и Вегенер "Дие климате дер Геологисцхен Ворзеит" први пут штампана Миланковићева крива осунчавања
• 1925. започиње писање свог најпопуларнијег дела "Кроз васиону и векове"
• 1933. објављује "Нумеричка израчунавања секуларне путање Земљиних полова ротације" и ради на прилозима за Гутенбергов "Приручник за геофизику"
• 1941. завршио своје капитално дело "Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба"
• 1950. завршио први део књиге "Успомене, доживљаји и сазнања"
• 1956. завршио другу и трећу књигу "Успомена, доживљаја и сазнања"
• 1969. "Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба" преведен на енглески језик
• 1970. на 14. Конгресу Међународне астрономске уније у Брајтону један кратер на Месецу добија Миланковићево име
• 1973. на 15. Конгресу Међународне астрономске уније у Сиднеју један кратер на Марсу добија Миланковићево име
• 1976. амерички часопис Сциенце (бр. 194) доноси доказе о тачности Миланквићеве теорије које, након вишегодишњих истраживања у пројекту ЦЛИМАП, износе Хаис, Имбрие и Схацклетон у тексту "Варијације Земљине орбите - пацемакери ледених доба"
• 1979. поводом стоте годишњице рођења у Београду је одржан научни скуп "Живот и дело Милутина Миланковића"
• 1982. одржан међународни симпозијум "Миланковицх анд Цлимате" на Цолумбиа Университи у Нев Иорку на којем су Миланковићеви циклуси климатски потврђени као једно од највећих научних достигнућа 20. века
• 1982. планетоид 1605 (са ознаком 1936ГА) назван именом Милутина Миланковића
• 1992. у Сан Франциску одржан међународни симпозијум посвећен Миланковићу "Десет година после"
• 1993. Европско геофизичко друштво почиње сваке године додељивати медаљу «Милутин Миланковић» за најзначајнија научна достигнућа у геофизици
• 1997. отпочео рад на изласку Миланковићевих изабраних дјела; изашло седам књига
• 1997. "Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба" преведен и објављен на српском језику
• 1998. "Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба" поновно објављен на енглеском језику
• 2000. "Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба" преведен и објављен на јапанском језику
• 2004. поводом 125. годишњице Миланковићевог рођења у Београду одржан Међународни научни скуп "Палеоклима и климатски систем планете Земље", уз учешће најзначајнијих светских климатолога
• 2008. у Даљу, у родној кући знанствениковој, поводом 50-те годишњице Миланковићеве смрти, одржан међународни симпозијум "Стваралаштво Милутина Миланковића"