Хронологија родне куће Милутина Миланковића

- Најстарији део куће изграђен је средином 18. вијека
Поједини делови куће сазидани су, презиђивани и дозиђивани у разним добима прошлога (19. ст - нап. Прир.), А можда и претпрошлог века (18. ст - нап. Прир.). / Милутин Миланковић, Успомене, доживљаји и сазнања, стр. 39., САНУ, Београд, 1979. /
Шта сам доцније могао наћи и написмено, то се још тада на први поглед дало уочити - да је кућа Миланковића најстарија грађевина не само у Даљу, него иу целој околини ... Стара је то кућа, старија, било је очигледно, и од самог, много већег, монументалног Двора (изграђеног 1758. год. - нап.прир.), најзападнијег православног патријаршијског здања.
/ Ђорђе Оцић, Запис о астроному (Откривање Миланковића), стр. 411., у: Стваралаштво Милутина Миланковића, САНУ, Београд, 2009. /

- Око 1830. Миланковићи купују кућу
Кућу у којој сам се родио наследио је мој отац од мога деде, а деда је купио почетком тридесетих година прошлога века (19. - нап. Прир)., Ако се добро сећам, од некаквог Кузмановића или Крсмановића, који је, вероватно, и сам био трговац, јер цео распоред куће говори да је нарочито сазидана за тај посао.
/ Милутин Миланковић, Успомене, доживљаји и сазнања, стр. 39., САНУ, Београд, 1979. /

- 1868. презиђивање и значајне промене у структури куће
Први спрат те старе зграде, предочен на приложеној мањој слици, президана је године 1868. До презиђивање, дошло је због тога да би се дрвени доксат тога спрата заменио зидом.
/ Исто, стр. 39 /

- Око 1870. дефинисање изгледа млађих делова куће
Остали делови куће млађег су доба. Свој дефинитивни облик добише тек седамдесетих година прошлога столећа (19. - нап. Прир.). У то доба мој отац био је развио у већој мери своју пољопривредну делатност. За његово виноградарство био му је потребан дубљи и пространији подрум но онај што се налазио под старом зградом. Зато је целу споредну зграду са улице президао, а испод њених просторија ... положио засвођен подрум, дуг преко 20 метара. У то доба подигнуте су или президана и остале привредне зграде око авлије, а она патосана циглом и спојена Дунавом подземно положеним одводним каналом.
/ Исто, стр. 40. /

- 1879. родио се Милутин; изграђен баштенски павиљон
Своју грађевинску делатност завршио је мој отац и, у неку руку, крунисао подизањем баштенског павиљона ... Тај павиљон био ми је вршњак, јер је сазидан исте године када сам се родио. Исте године посађена су и она стабла ... а међу њима и она два бора која су ме својим растом десетоструко надмашила.
/ Исто, стр. 40.. /

- 1889. Милутин напушта родну кућу и одлази на школовање у Осијек; од тада ће у кући бити гост
Кад сврших десету годину, морадох поци у Осек, у средњу школу. На дан мог одласка скупише се у дворишту сви наши млађи, трговачки помоћници, кочијаши, винограџије, кравар, циглар, подрумар и остала служинчад да се опросте од младог господара. Сви су они, па и ја сам, били убеђени да ће од мене нешто велико постати. Зато их примих милостиво и опростих се са свима љубазно, но са пуним достојанством. Али кад седох поред мајке у кола, ја бризнух у плач, а они заридаше сви одреда; куварица Роза брисала је силне сузе својом кецељом. Од оног тренутка, који се тако дубоко урезао у мојој памети, ја сам био, све до данас, у ствари, само гост у свом очинском дому.
/ М. Миланковић, Кроз васиону и векове, стр. 196., Завод за уџбенике, Београд, 2008. /

- 1889 - 1904.Милутин све летње распусте проводи у родној кући
У очинском дому ... остадоше само наша мајка, баба, и обе сестре са својом гувернантом. Али за време школских распуста, оживе опет наша кућа. Ми се вратисмо и поведе са собом прву партију наших братића и вршњака.
/ Исто, стр. 198. /

- 1909. смрт брата Воје
Четвртог фебруара 1909. године премину мој брат Воја у Дубровнику, где је ... проводио зимске месеце. Мајка отпутова са братом Богданом у Дубровник да оданде пренесу тело покојника у Даљ, а ја кренух, после скоро беспрекидног четворогодишњег одсуствовања, у свој ојађени очински дом. Када га сагледах, срце ми се стеже, осећајући да ће сускоро сасвим опустети. Ни ја ни мој брат Богдан нећемо бити у стању да га од тога спасемо. Мене је мој позив одвео на другу страну, а Богдан завршаваше у оно доба своје студије, па ће и њега професорски позив бацити далеко од нашег родног дома. Прва дужност која ме у Даљу дочека била је да, пре но што смртни остаци нашег Воје стигну онамо, проширим нашу породичну гробницу напуњену дупком нашим старим покојницима. Дом се обурвавао, а гробница се дозиђивала.
/ М. Миланковић, Изабрана дела; Успомене, доживљаји и сазнања, стр. 397., Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997.

- 1910. Мика Алас учи да плива на Дунаву крај Даља
Онде се окупише и наши рођаци из Осека и Београда, а онде ме посети са својом мајком и мој нови друг Михаило Петровић. Дошао је мени у школу. Наш Мика Алас, како су га сви звали, неустрашив рибар који је свој живот провео на Сави и Дунаву, и морском лађом, а између оба пола Земљина, прокрстарио Атлантски и Индиски Океан, није умео да плива и зато се једанаест пута давио у Сави и Дунаву, и увек се једва спасао. Зато га позвах да ми дође у Даљ да га научим пливању, а он се радо одазва мом позиву. У Даљу је било све припремљено за Микин курс пливања: леп нов чамац, саграђен у Вуковару, пливао је, ланцем привезан уз обалу, испод наше баште. Њиме сам са братом Богданом свакодневно крстарио по Дунаву, купао се у његовим таласима и сунчао се на његовим спрудовима. На такав један леп чист спруд, који се благим нагибом спуштао у реку, одведох свога ђака да га научим вештини пливања. Мика уђе храбро у воду, али само до колена, ја клекнух у воду, испружих леву руку и рекох му да легне преко ње. Он показа, иако забринута лица, намеру да ме послуша, но чим окваси стомак и груди, побеже главом без обзира. Сав мој труд да га вратим у реку остаде безуспешан. Обрукамо се обојица: ја, као учитељ; а он, као ђак. Сва срећа што је Мики Даљска ружица пријала боље од дунавске воде, а наши излети у Даљска Планину иу Осек занимаш га више но правила пливања, те нам тај његов боравак у Даљу остаде обојици у лепој успомени.
/ Исто, стр. 421. /

- 1914. Аустро - Угарска хапси Миланковића који се у родној кући налази на свадбеном путовању и шаље га у логор у Нежидеру
... И тако се једног јутра појави преда мном жандар послан из Осека. - Имам - рече - наређење да вас, першуп, отпратим у гарнизонски затвор у Осеку.
/ Исто, стр. 481. /

- 1920. Милутин врши оправке на кући
... Прикупих зидаре и дунђери, а Тинка женску послугу, а набавих и потребни грађевински материјал. За месец дана кућа би оправљена и покривена новим кровом, имање затарабљено, коров искрчен, а шипраг на обали Дунава сакресан.
/ Исто, стр. 527. /

- 1922. посјета драгих пријатеља
... За време тог нашег боравка у Даљу дођоше мили гости за неколико дана боравка. То су биле моје колеге, професори београдског Универзитета Павле Поповић и Тихомир Ђорђевић, 02:00 присна пријатеља.
/ Исто, 528. /

- Од 1925. до 1937. Милутин ретко долази у Даљ; кућу одржава његов брат Богдан, професор романистике у Сарајеву и познати музиколог
Мој брат Богдан, који се оженио 1917, живео је у Сарајеву као професор гимназије. Када су му његове две ћерчице порасле, проводио је све своје летње распусте у Даљу.
/ Исто, стр.529. /

- 1937. Милутин је у Даљу, на свадби братове кћери
За време тог боравка у очинском дому прегледах све његове ормане, комоде, оставе, сандуке и уверих се да су сви документи нашег породичног архива и разне друге успомене из давних дана на окупу. Нисам хтео да ишта од тога понесем у Београд јер сам желео да последње дане свог живота проживим у своме родном дому, а мене да сахране у нашој великој гробнции поред мојих родитеља и преминуле браће.
/ Исто, стр. 777. /

- 1941. у кућу се усељава Немачка народна група (Деутсцхе Волксгруппе) састављена од даљских фолксдојчера и претвара кућу у свој дом - Деутсцхес Хеим
Ти даљски Немци штедели су мој дом, а његов намештај нису оштетили ни разнели, већ га сав, какав се затекао, сместили у једну собу и чували под кључем.
/ Исто, стр. 777. /

- 1945. кућа је опустошена
Кад се Немци повукоше из Даља, наш дом је био опљачкана рушевина. Сва његова унутрашњост је разнесена у толикој мери да онде не остаде ништа од његова намештаја, ни постељина, ни остало веш, ни посуђе, а од библиотеке и архива не остаде ни листић. Са зграде су поскидани и разнесена прозорска крила, а од крова разграбљене њихове греде.
/ Исто, стр.777. /

- 1945. у кући су смештени немачки заробљеници, а потом се усељава тракторска станица Земљорадничке задруге "Божидар Масларић"
... Да би се тракторима омогућио улаз у обе баште, оборена је ограда која их је делила од улице. И сва та стабла која се онде затекоше морадоше уступити место тракторима. Наш лепи баштенски павиљон збрисан је са лица земље; када и чијом руком, нисам могао да дознам.
/ Исто, стрр.778. /

- Око 1950. у кућу се усељава Народна милиција. Током наредних година Народна милиција врши низ грађевинских захвата мењајући изглед куће и прилагођавајући га својим и народним потребама (скида кров и ставља нижи, под тупљим углом, преграђује собе, мења засвођен плафон равним у бившој трговачкој радњи и сл)
На распитивање о статусу своје куће и ко у њој станује Народни одбор општине Даљ је одговорио да се у ... дом уселила народна милиција, а да се он не може повратити власнику јер да је исту кућу, а дозволом од власника уживао Културбунд па се стога сматра да нема (м) права на повратак те куће. Овакво образложење одузимања власништва моје куће ме је врло изненадило, аи огорчило. Немци нису ни од кога тражили дозволе за своје поступке у окупираним областима. То саопштих своме бившем ђаку Божидар Масларић, потпредседнику владе Народне републике Хрватске. На његову интервенцију признато је мени, мом брату Богдану и нашој сестри Види власништво над тим домом, а Народни одбор среза Осијек откупио га од нас за суму од 650 хиљада динара.
/ Исто, стр.777. /

- 1954. године Милутин Миланковић потписује у Осијеку купопродајни уговор за кућу; постављена спомен плоча на кућу
На повратку оданде свратих у Даљ да се опростим за навек са својим родним домом ... У кућу се уселила народна милиција која ме је љубазно дочекала ... Када ступих на улицу, упозорише ме моји пратиоци на једну камену плочу причвршћену на уличном зиду куће. На њој су уклесане речи да сам се родио у тој кући.
/ Исто, стр.777. /

- 1979. године, о стогодишњици Миланковићевог рођења Регионални завод за заштиту споменика културе Осијек проглашава кућу непокретним спомеником културе под рег бројем 586; донесена одлука ЈАЗУ и САНУ о обнови куће;
- 1980. из куће се исељава Народна милиција
- Од 1980 - до 1989. кућа постаје уточиште бескућника, људи и паса луталица - незбринутих, социјалних и осталих случајева. / Ђ.О. /
- 1989. о 110-тој годишњици Миланковићевог рођења израђен конзерваторски елаборат и трошковник обнове куће; предвечерје рата обуставило све активности
- Од 1991. до 1995. кућа служи као складиште горива и магацин оружја, са двоструким кључем, у скаду са Венсов план
- Од 1994. до 2004. неколико безуспешних покушаја да се крене са обновом куће; у кући више нико не живи - она ​​постаје опасна по живот чак и за пролазнике
- 2005. начелни договор представника хрватске и српске владе о заједничкој обнови куће
- 2006 - 2007. грађевински радови на кући; назидани ограда око целог културног добра
- 2008. унутрашње уређење куће
- Постављање дела сталне изложбе о животу и дјелу Милутина Миланковића
- Започети радови на уређењу дворишта - парковне целине уз родну кућу Миланковића
- У обновљеној кући одржан Међународни научни симпозијум "Стваралаштво Милутина Миланковића"
- 2009. довршен највећи део сталне поставке изложбе - довршено уређење дворишта
- Израђена и монтирана сјеница (баштенски павиљон) - обележена 130-та годишњица рођења Милутина Миланковића
- Основан Културни и научни центар "Милутин Миланковић"