Citati

Milankovi? – Citati

Kao što munja u tamnoj no?i obasja putniku ceo horizont pred njim, tako se takvom munjom u mozgu genijalnog ?oveka otvaraju u nauci novi vidici i otkrivaju nove oblasti nauke.

Svojim zracima sunce obsjava svoju porodicu, osun?ava našu Zemlju i time hrani i neguje njena organska bi?a. I to osun?avanje Zemlje pokorava se neminovnom zakonu isto tako ta?nom kao što je Njutnov zakon gravitacije.

Naša atmosfera, o tome nema sumnje, ženske je prirode, ona treperi pod žarkim poljupcem Sunca, ?esto se naobla?i i namrgodi, a kadgod hu?e, besni i zipara.

Moja teorije uhvatila je duboka korena u nauci; njome ?e se služiti i budu?a pokoljenja. Zato, rade?i na njenoj bibliografiji, izgledam sam sebi kao ma?ka, koja, tr?e?i u krugu, vija svoj vlastiti rep, a ne može da ga uhvati.

Sada sedim, možda poslednji put, u paviljonu svoga vrta i pišem ove redove…Imetak može imati razli?ite oblike, pa ne mora biti uvek materijalan, nego sme da bude i duhovni. Ako dozvolite i taj njegov oblik, onda i kao besku?nik ne?u biti sirotinja»

Kroz vasionu i vekove (odlomak)

– Zamislite, draga prijateljice, da se nalazimo na podnožju jednog lepog brežuljka. Njegove padine obrasle su drvljem, travom, mahovinom; izme?u travinih listi?a proviruju grumeni zemlje, šljunak i kami?ci, a po travi leži suvo liš?e, borove šišarice i iglice. Jedna stazica vijuga tim bregom, posuta svežim peskom; kroz mali usek u boku brega cedi se voda. Po?etak je zime. Pada prvi sneg, lak, ?ist, beo, i dok se mi uspesmo do vrhunca brega, pokrio je travu i drve?e jednim tankim, vlažnim slojem. Ja sam od snega na?inio jednu malu grudu i bacio je tako da se kotrlja niz breg. Pri svakom svome obrtaju, ta gruda nešto doživi. Ovde se utisnula u nju borova iglica, ovde zrnce šljunka, onde kami?ak. Ona se kotrlja dalje i biva sve ve?a, ostavljaju?i svoj trag u snegu. Pri prelazu preko one stazice, ona se odenula peskom, malo dalje uhvatila je borovu šišaricu, ovde je zaka?ila i ponela sa sobom trav?icu, a onde suv hrastov listi?. Potok ju je okvasio vodom. Ona se kotrlja, raste i nosi u sebi sve utiske svoga puta, istoriju svoga života…
…Ako i za nas postoje takvi jednozna?ni prirodni zakoni koji regulišu tok našeg života, onda smo i mi iz kategorije takvih nehomolomnih sistema. I u nama ostavlja, kao i u onoj grudi, svaki momenat našega života svoj utisak, svoju travku, listi?, svoje zrno šljunka. Pa kao što kod snežne lopte ti utisci opredeljuju njeno kretanje, tako oni igraju i kod nas svoju pokreta?ku ili svoju otpornu ulogu u toku našeg života. Ti utisci, ta trava i taj nagomilani sneg i pesak, to je naše «ja».
Tako je naše «ja» u neku ruku, kov?eži? u kojem je smešten arhiv našeg života. No ne samo to; u tome kov?egu leže i svi dokumenti života našeg oca, dede i pradede, leži cela naša rasa i naše vaspitanje. Sve to uti?e, kao i oni listi?i trave, na tok našeg života, i u tome leži ono što se zove našom slobodnom voljom…
…Pa kao što u nama živi celokupna istorija života na zemlji, tako ?emo i mi živeti u našim potomcima. Zato smo smrtni. Pa i kada ne ostavimo potomstva iza nas, naš život ostavio je traga, kao i ona lopta koja je u snegu brežuljka ocrtala svoju stazu. Kada sa vrhunca brega bacim drugu grudu snega, ona ?e, kada nai?e na tu stazu, osetiti je, odsko?i?e, a možda ?e i po?i njenim tragom.
Kada Sunce rastopi onu grudu snega, raspe je i ispari, ona je svršila svoju istoriju grude, ali njeni deli?i postoja?e i dalje, jer ništa se ne gubi u našoj vasioni.

Uspomene, doživljaji i saznanja (odlomak)

– Kada je pala no?, a na nebu se pojavile zvezde u onom bezbroju koji se vi?a samo u slobodnoj prirodi, Dunav je izgledao lepši, tajanstveniji i veli?anstveniji no preko dana. A kada ga obli mese?ina, bio je ?aroban. Bilo je uživanje sedeti u našoj bašti, posmatrati njegove srebrne talaš?i?e i slušati njihov šum. S one strane njegove mešala se sa tim šumom pesma hora bezbrojnih peva?a. To su bile žabe… Rado smo slušali tu muziku. Ona je bila himna životu, prirodi i ve?nom zvezdanom nebu nad našim glavama.

O svojoj teoriji

Kada jednom uloviš krupnu ribu, sitnije ti više nisu zanimljive. Radio sam 25 godina na svojoj teoriji osun?avanja, i sada kada je završena, ostao sam bez posla. Isuviše sam star da po?nem rad na novoj teoriji, a teorije veli?ine kao ova koju sam završio, naprosto ne rastu na drve?u